др Катарина Рајковић
професор струковних студија

Катарина Рајковић

Завршила је основне, специјалистичке, мастер и докторске студије на Факултету за физичку хемију Унивезитета у Београду. Прво научно-истраживачко и радно искустава стиче при изради дипломског: „Испитивање фотонуклеарних реакција у унутрашњим деловима медицинског линеарног акцелератора” на Институти за онкологију и радиологију Србије.
Након завршених основних студија каријеру као дипломирани физикохемичар започиње у Лабираторији за санитарну хемију, Завода за јавно здравље Крушевац. 2003 године запослила се као сардник у настави на Вишој хемијско-технолошкој школи у Крушевцу.
Специјалистички рад: „Адсорпција двовалентног стронцијума на хидрокси-апаиту животињског порека“ одбранила је 2005 године. Мастер рад:“Примена фракталне анализе на класификацију неурона зупчастог језгра мајмуна“ одбранила је 2008 године. У сарадањи са Институтом за Биофизику Медицинског факултета у Београду израдила је докторску дисертацију. Докторску дисертацију: “ Класификација неурона и метематички модел њиховог пренаталног развоја- примена фракталне, модификоване Шолове и геометријске анализе на дводиемнзионалане микроспоске слике неурона ин витро“ одбранила је 2011. године на Факултет за физичку хемију Универзитета у Беогаду и стекла звање доктор наука-физичкохемијске науке.

  1. године изабрана је у звање предавача на Високој хемијско-технолошкој школи струковних студија у Крушевцу. 2012 године изабрана је звање професора струковних студија на Високој техничко-технолошкој школи струковних студија у Крушевцу. Учествује у свим облицима наставе на Високој техничко-технолошкој школи струковних студија и то на предметима физичка-хемија, анализа жувотних намирница и контрола фармацеутских производа.
    Од 2016 године ангажована је на студијском програму „Струковни медицински радиолог“ на Високој медицинској школи струковних студија „Милутин Миланковић“ у Београду.
    Паралено са радом у настави бави се научно–истраживачким радом. У звање научног сарданика изабрана је 2012 године а 2018 године изабрана је у вишег научног сарадника на Факултету за физичку хемију, Универзитета у Београду. Учествује је у реализацији научног пројекта финансираног од стане Министарства просвете, науке и технолошког развоја на Медицинском факултету Универзитета у Београду под називом: „Значај доказивања раних лабораторијских биомаркера за исход инвазивних гљивичних инфекција код нас (ОИ 175034)”.
    Аутор и коаутор је 30 радова на СЦИ листи категорије М21а, М21, М22 и, М23 и има преко 150 цитата без аутоцитата.
    Ангажована је као предавач на курсевима из области радиолошке заштите који се реализују у Цетру за перманентно образовање, Инститита за нуклеарне науке „Винча“, Институт од националног значаја.
    Доприноси академској широј заједници као рецензент у поступку акредитације високошколских установа у Републици Србији и као рецезент научних часописа (Индустриал Цропс & Продуцтс, Арабиан Јоурнал оф Цхемистрy, Цхемицал Продуцт анд Процесс Моделинг, Јоурнал оф Агрицултурал Сциенце анд Тецхнологy, Јоурнал оф Адванцес ин матхематицс анд Цомпутер Сциенце, Анналс оф Агруми сиенце, Јоурнал оф Кинг Сауд Университy – Сциенце, Јоурнал оф мицробиологy метходс, Цуррент Јоурнал апплиед сциенце анд тецхнологy, Медицал Пхyсиц).
    Добитник је награда и признања: ЕЛСЕВИЕР, Сертификат за допринос у рецензији часописа за 2015. год: Индустриал Цропс & Продуцтс; за 2016. год: Арабиан Јоурнал оф Цхемистрy; Сертификат за допринос у рецензији часописа за 2018. год: Јоурнал оф Адванцес ин матхематицс анд Цомпиутер Сциенце. за 2019. год: Цуррент Јоурнал апплиед сциенце анд тецхнологy.
    Члан је “Лабораторије за медицински имиџинг” Института за Биофизику, Медицинског факулетета у Београду, “Друштва физикохемичара Србије” и “Медицинских миколога Србије”
    Аутор је уџбеника “Савремени фармацеутски производи, Одабрана поглавља”, 2015 год. и Практикума из Физичке-хемије.